Greške / Opuštanje / Osnove

Opusti se da se opustiš!

HP5123

Kao što sam već, u više navrata, spominjala, jedan od najtežih delova joga časa je opuštanje. Iako, spoljašnjem posmatraču, ovaj deo časa deluje kao najjednostavniji, i najbolji, mnogi vežbači (bez obzira na to da li su na početku svoje joga prakse ili su u njoj već godinama), u toku opuštanja ne mogu da nađu mir.

To je 5 minuta (nekada manje, nekada više, zavisi od vrste joge i instruktora) posvećenih samo vama, a opet to je 5 minuta u kojima većina nas ne može da nađe sebe. Ležimo ili sedimo, razmišljajući o hiljadu obaveza. Setimo se i onoga što smo zaboravili pre mnogo godina. Noge nam igraju, oči trepere, misli lutaju sa jednog događaja na drugi, zvuci nam smetaju više nego obično i sve što bi hteli da uradimo jeste da otvorimo oči i završimo sa tim opuštanjem, koje, čini nam se, traje u nedogled, a ustvari smo tek sa njim počeli.

Onog trena kada nam instruktor saopšti da treba da legnemo (ili sednemo), zatvorimo oči, dišemo i mirujemo,  u stanju smo da osetimo bezbroj neprijatnih senzacija. Naš um se opire ovom mirovanju, jer je to nešto na šta većina nas nije navikla, pogotovo ne u uslovima u kojima se obično nalazimo na kraju jednog joga časa. Ležimo na podu, za koji ne znamo da li je i koliko je čist. Okruženi smo nepoznatim ljudima. Možda nam je hladno ili vruće. Možda smo žedni ili gladni. Čujemo glasno disanje vežbača pored nas, koje nas izbacuje iz ritma sopstvenog disanja. Čujemo automobile koji prolaze ulicom. Sve te i mnoge druge stvaru se svaki put, baš u toku tog opuštanja, urote protiv nas, samo da nam ne bi dozvolile da ni tih 5 minuta posvetimo sebi.

Kada bih htela da krenem od samog početka, morala bih da vam nabrajam sve tehnike opuštanja koje postoje u jogi, ali cilj ovog posta nije pobrojavanje i objašnjavanje tehnika, već izdvajanje određenih taktika kojima se možete poslužiti kako bi poboljšali svoje opuštanje.

Prvo i osnovno što morate razumeti je šta je to opuštanje, čemu je namenjeno i kako ono izgleda.

Opuštanje je sastavni i obavezni deo svakog joga časa. Obavezan je zato što bez njega ni jedan joga čas nije potpun. U tekstu o Šavasani sam spomenula da je svaki čas osmišljen tako da podiže nivo energije u našem telu. Zbog toga je potrebno na kraju svakog iskoristiti tu novostvorenu energiju tako da iz nje izvučemo maksimalnu dobrobit za naš um i telo. U toku opuštanja dozvoljavamo ovoj energiji da teče po našem telu revitalizujući ga, a pored toga opuštamo sve one mišiće koji su do tada naporno radili.

  • Opuštanje nije samo ležanje. Ono podrazumeva stanje svesti u kojem se nalazimo između sna i budnog stanja. To je onaj trenutak pre nego što ćemo zaspati u kojem nam je telo potpuno mirno i teško, a svest je još uvek budna. Smatra se da u opuštanju čovek treba da bude spreman da svakog časa zaspi, ali i svakog časa bude spreman da odgovori na zahteve okoline.
  • U opuštanje ulazimo iz položaja Šavasane (Mrtvaca), Turskog seda, Udobnog sedećeg položaja, Lotosa ili Klečećeg položaja. Biramo onaj položaj koji najviše prija našem telu. Svaki od ovih položaja moguće je dodatno modifikovati kako bi odgovarao nama i našem trenutnom stanju, tako što ispod određenih delova tela stavljamo urolan peškir, ćebe, ili neki drugi oslonac.
  • U toku relaksacije, pogotovo ako se radi o zimskim danima, potrebno je zadržati toplotu tela. Tada obuvamo čarape i pokrivamo celo telo nekim ćebetom. Leti ovo nije potrebno raditi.
  • Kada zauzmemo željeni položaj postoje dva načina da se dodatno opustimo. Prvi je da svesno zgrčimo sve mišiće tela na nekoliko sekundi. To podrazumeva i grčenje mišića lica (ovo je bitno naglasiti jer mnogi vežbači zaboravljaju na mišiće lica). Nakon tih nekoliko zgrčenih sekundi, opuštamo celo telo. Ovo možemo ponoviti i do 3 puta uzastopno, nakon čega se potpuno prepuštamo relaksaciji.

Drugi način je istezanje svih mišića u izabranom položaju. Kao da smo se tek probudili i pokušavamo da sve istegnemo ali ne dižući ruke iznad glave (kada kažem istezanje kao nakon buđenja prva asocijacija mi je podizanje ruku iznad glave). I ovo možemo ponoviti do 3 puta.

  • Ukoliko osetimo da nam je u nekom mišiću ostao grč (ovo se meni ponekad dešava kada se na kraju časa opuštam u položaju Udobnog seda, sve vreme osećam blago treperenje u butini jedne noge). Ovo znači da na nesvesnom nivou zgrčenom mišiću šaljemo signal da još uvek treba da radi. To je jedna od prepreka koje je veoma teško kontrolisati. Pokušavala sam da dišem kroz mišić koji treperi, da ga na svesnom nivou opuštam, da ne razmišljam o tome… U većini slučajeva ni jedno nije pomagalo. Jedini savet koji mogu da vam dam u vezi sa ovim je da probate da se ponovo namestite u položa. Takođe veoma je važno dozvoliti telu da se navikne na određeni položaj za relaksaciju, pa što ćešće budete zauzimali samo jedan položaj u toku relaksacije, manja će biti verovatnoća da ćete osetiti ovo treperenje.
  • Normalno je da prvih nekoliko puta, ili ako nam se u životu trenutno događa puno stresnih stvari, u toku opuštanja osetimo da nam oči igraju. Ovo znači da iako smo ih svesno zatvorili, kapci nam trepre, a zenice šetaju. Profesor psihologije savetovanja je imao običaj da kaže da se to dešava osobama koje imaju potrebu da stalno održavaju kontrolu u svom životu, pa ih trenutak u kome ne treba da vide i razmišljaju izbacuje iz koloseka. Ne mislim da je ovo potpuno netačno, ali ni potpuno tačno. U početku vežbanja joge, trenutak relaksacije je za nas nešto novo, neistraženo i normalno je da osećamo razne senzacije jer se naš um posle energičnog časa opire ovakvoj vrsti opuštanja.
  • Veoma česta pojava je i bujica emocija koje ne možete da iskontrolisati. Ovo mnogo zavisi od vaše trenutne emocionalne situacije, ali i od potisnutih emocija na koje smo već i zaboravili. Dešava se, često, da vežbači u toku relaksacije zaplaču. Moram priznati da se to i meni dešavalo. Ukoliko vam se to desi, nemojte se stideti, ili pokušavati da sakrijete emocije. One su tu s razlogom, prihvatite ih i pozabavite se njima kada se čas završi.
  • Mentalni televizor – ovo je izraz koji ćete često čuti od instruktora u toku relaksacije. To je sinonim za tačku koja se nalazi između naših obrva. U toku relaksacije oči bi ispod kapaka trebale da nam budu usmerene ka vrhu nosa. Ipak instruktori često naglašavaju da posmatramo šta se togađa na našem mentalnom televizoru. Šta ovo znači? Normalno je da nas u toku relaksacije okupiraju razne misli, kojih teško možemo da se oslobodimo. Zbog toga učimo da se ovim mislima ne bavimo već da ih samo posmatramo. Dozvoljavamo mentalnim slikama da se nižu, ne zadržavajući se ni na jednoj.
  • Ispraznite umI ovo je nešto što ćete čuti milion puta. Od trenutka kada se razvije naš unutrašnji govor (od 5 do 7 godine života) mi smo neprestano u nekoj vrsti intimnog dijaloga sami sa sobom. Sve o čemu razmišljamo, to i izgovaramo u sebi. Unutrašnji govor je izuzetno teško isključiti. Naći ćete se u situaciji kada ćete sebi ponavljati: „Nemoj da misliš. Prestani da pričaš. Tišina…“ , i mnogo drugih rečenica. Ovim ništa nećete dobiti, osim što ćete još više razmišljati i sami sebe nervirati zato što ne možete da se ućutkate. Probajte da smireno posmatrate svoje misli. Nemojte se zadržavati ni na jednoj, dozvolite da one teku  i u jednom trenutku ćete shvatiti da se vaš unutrašnji govor isključio.
  • Opuštanje delova tela – Ovo je možda najpopularniji način opuštanja. Iz iskustva mogu da vam kažem da tek nakon velikog broja opuštanja na ovaj način počnete da ga osećate onako kako bi trebalo. Jedna instruktorka nam je rekla (tada sam ja još bila na početku svog bavljenja jogom) da kada pomisli na određeni deo tela, kao da oseti blagu senzaciju baš u tom delu koji opušta i ta senzacija izdvaja baš taj deo od ostatka tela. Nakon što njene misli pređu na drugi deo, ovaj na koji je do tad mislila, prelazi u stanje težine i dodatne opuštenosti. Meni je tada to delovalo jako apstraktno. Mislila sam na delove tela, opuštala ih, ali senzacije o kojima je ona pričala nikada nisam osetila. Danas, posle mnogo opuštanja, mogu da kažem da je bila u pravu i da mi je ovaj način opuštanja jedan od omiljenih.
  • Osetite da vam je telo teško – Teško je ono telo koje je opušteno. Zbog toga često u toku relaksacije budimo osećaj težine našeg tela, zamišljajući kako ono ostavlja otisak u podlozi na kojoj ležimo.
  • Pogledajte sebe iznutra – Ovo znači da treba da se pozabavimo celim našim telom i ne zaboravljamo one organe koji se nalaze unutar nas daleko od naših očiju. Ljudi obično fokus stavljaju samo na one delove tela koje u datom trenutku mogu da osećaju. Probajte da vizualizujete svoje organe da ih zamišljate kako pravilno rade, na taj način ćete i njih opustiti.
  • Buka koja nas okružuje može znatno da utiče na kvalitet našeg opuštanja. Pokušajte da isključite sve one zvuke koji dolaze spolja. Fokusirajte se na zvuk svog daha i tako ćete vremenom moći da zaboravite na sve ostale zvuke. Najteže je naučiti opustiti se u bučnoj prostoriji, ali je teško stvoriti idealne uslove za opuštanje. Zbog toga nemojte uvek težiti tome da se opuptate u izolovanoj prostoriji, daleko od bilo kakvih smetnji. Mir treba da dođe iznutra, njega ne možemo preuzeti oz našeg okruženja.
  • Dišite. Ovo je stavka koju nikada ne smete zaboraviti. Dišite duboko. Probajte da čujete svoj dah. Zanemarite disanje ostalih vežbača. Bitni ste samo vi i trenutak u kome se nalazite.
  • Probajte da osetite kucanje svog srca. Ukoliko ne možete da se fokusirate probajte da čujete i osetite otkucaje svoga srca. Ukoliko ne uspevate, neojte gubiti nadu. Ovo je teško postići, ali nije nemoguće.

Iako je lista dugačka, sigurna sam da ću se vremenom setiti još mnogo stvari koje ću dodati na spisak. Ipak, pored svih ovih nabrojanih stavki najbitnije je vreme. Uvek dajte sebi vremena. Relaksacija je nešto što se uči. Srećni su oni koji bez prethodne dugotrajne vežbe mogu da uđu u relaksaciju. Ukoliko se desi da niste uspeli da se opustite, da ste sve vreme bili napeti i u grču, nemojte trošiti vreme razmišljajući o tome. Sledeći put ćete uspeti. 

Za relaksaciju nam nije potrebna nikakva oprema, niti bilo kakvo predznanje. Dovoljno je da legnemo ili sednemo i opustimo se. Zbog toga, ako ne uspete danas na času, uradite je sami kod kuće pre spavanja. Osećaćete se divno i lako ćete zaspati. I zapamtite 20 minuta dobre relaksacije može da zameni 3 sata sna. 

Advertisements

7 thoughts on “Opusti se da se opustiš!

  1. Da, tesko je opustiti se jer se razne napetosti svakodnevno nagomilavaju godinama/decenijama. Kad hocu time da se bavim (nisam redovna, priznajem) koristim lezeci polozaj i vizuelizaciju (posmatrajuci sebe na odredjen nacin iznutra i „krecucu“ se sa odredjenim smislom i nacinom od stopala do vrha glave i „nazad“). Ne mogu sad da citiram knjigu iz koje sam preuzela deo vizuelizacije (malo sam je modifkovala) – ne secam se jer sam dosta toga procitala na slicne teme – ali mi taj nacin opustanja prija i (cini mi se) uglavnom uspeva. Jedno vreme sam vezbala jogu, veoma mi je odgovarala i vrlo je moguce da cu joj se ponovo vratiti jer mislim da je delotvorna, korisna i prijatna.

    • Puno hvala na obaveštenju za spamove. Bili ste potpuno u pravu, komentar je završio tamo.
      Joga je divna disciplina i ja je uvek i rado preporučujem svima koji imaju vremena za nju. Joga položaji, sami po sebi, su toliko delotvorni, da se mogu raditi i izolovano, van osmišljenog časa, u onoliko minuta koliko se vremena tog dana ima, i to je još jedna njena lepota 🙂 Ne ograničava nas ni u kom pogledu. Iskrene pohvale za volju koju imate da radite relaksaciju, i iz iskustva mogu da vam kažem da, iako tehnika relaksacije i nije toliko bitna, meni je omiljena upravo ta. Slobodno modifikujte onako kako vama odgovara, ipak smo mi, svi pre svega, različite individue i to treba poštovati. Veliki pozdrav 🙂

      • Jako dugo imam taj problema da mi u pocetku tudji blog odbija komentare bacajuci ih u virtuelnu kantu za djubre. I ne mogu s tim da se izborim drugacije vec da obavestim vlasnika bloga ako je ostavio komentar kod mene. U suprotnom – ne mogu nista da uradim ukoliko vlasnik sam ne proveri spamove :neutral:. A joga zaista jeste sjajna stvar. Meni je mnogo prijala. Trenutno radim tyz „5 Tibetanaca“, od sutra krece treca nedelja, a na jesen hocu da vidim sta dalje sa rekreacijama. Da li upisati neku organizovanu (joga, plivanje…) uz standardne jutarnje vezbe i setnju ili ne. Ci vediamo, sto bi rekli Italijani (ako ne pogresih :D). Veliki pozdrav <3.

      • Tibetanci su stvarno odlicni i ja se vec mesecima trudim da ubedim mamu da pocne da ih radi. Oni su namenjeni razgibavanju celog tela i izvrsno podizu nivo energije. Odlicno sluze i kao zagrevajuca aktivnost za neko ozbiljnije vezbanje, tako da uvek posle njih mozete raditi nesto intenzivnije, ukoliko imate snage ili kad je steknete 🙂

      • Ko pre ubedi svoju mamu za Tibetance neka javi jer i ja svoju ubedjujem, ali za sad neuspesno :D.

        Ove nedelje sam na 7 ponavljanja i uopste nije lako, sestro slatka… 😯 A deluje, naivno… ❓ Allllli, ne posustajem :D.

        Ujutru ih radim kad ustanem i zaista mislim da deluju pozitivno. Bas sam zadovoljna, a za dalje cemo videti sta jos ukljuciti u kombinaciju.

  2. Od svih poza, po mom misljenju Shivasana je najteza. Ko bi rekao da je najteze ne misliti ni na sta.. .Otkad mi je umro otac, Shivasana mi je postala teza za 100 %. Ove savete cu da prisvojim, i isprobam ih vec danas. Ko sam ja kada se moja svest resi spoljasnjih uticaja, cekam odgovor kroz moju praksu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s